Победа Студентске листе је нова економска прилика, а не разлог за страх

Ми, економисти који потписујемо овај текст, оглашавамо се пред изборе 25. октобра да јасно поручимо власти: ако Студентска листа победи, примопредаја власти мора бити одговорна; а грађанима: у том случају после победе Студентске листе нема разлога да се очекују економски потреси и нестабилност. Прави ризик за Србију је наставак потрошеног економског модела који постаје све штетнији.

Тај модел се ослања на привилегије за стране инвеститоре који долазе због јефтине радне снаге или ресурса и на велика државна улагања у бетон и цигле. К томе, улагања се раде нетранспарентно, посебним законима, међудржавним споразумима и уговорима без правог тендера. Главне послове добијају фирме које долазе уз нетранспарентне зајмове или су блиске власти, а наши људи су тек извршиоци на дну ланца, уз мале плате. То „врти новац“, али не развија домаћу привреду: она не стиче способност да макар у будућности такве послове и сама продаје свету. Значи: држава се задужује да плати прескупе пројекте, а не гради капацитет из којег би се тај дуг враћао. Корупција ту није само неправедна, већ је и велико оптерећење за привреду и препрека за развој.

Истовремено, модел разграђује оно без чега даљи развој није могућ: институције. Развојна држава мора имати јаке институције, са аутономијом да раде свој посао и јасном одговорношћу за резултате. Код нас се одлуке све чешће доносе мимо њих и струке, а нови мандат ове власти убрзао би ово разграђивање. Овај модел нуди краткорочни раст, а плаћа га неправдом и дугорочном одрживошћу. Последице долазе постепено и заобилазно: млади, а посебно најобразованији, одлазе из земље, а привреда се сабија у два-три велика града док се остатак Србије празни.

Студентски план тачно препознаје где развојни модел мора да се промени: већи ослонац на домаћу привреду и предузетнике, знање и иновације, пољопривреда, равномернији развој земље и заштита земљишта и воде као националног добра. То су промене које се не постижу једним буџетом, већ годинама.

Разумемо да се грађани плаше, јер су доживели деведесете. Али власт их данас застрашује причом о евру од 200 динара и о платама и пензијама које ће бити смањене или неће бити исплаћене. То су питања краткорочне макроекономске политике, курса, инфлације и буџета: одржавање макроекономске стабилности су и Србија и свет од тада јако добро научили. Студентска листа нигде не најављује промену те политике. Проблем овог модела није данашња стабилност, него сутрашњи развој: хоће ли све више људи све боље да живи? И то поштено.

Сваки грађанин види да храна и роба у продавницама коштају готово као у Европи, иако су примања знатно нижа. Такав реални курс поправља се растом продуктивности, који подиже плате, и бољом структуром привреде, управо оним дугорочним променама о којима говоре и студенти, а које ова власт није у стању да спроведе. Зато нико озбиљан, а свакако не економисти са Студентске листе, не би ишао на обарање динара. Девалвација би донела само инфлацију и појела плате и штедњу.

Неосноване су и приче о смањењу или неисплаћивању плата и пензија. Држава је танкер, а не глисер: влада одређује правац, али брод држе у покрету људи у управи и јавним службама. Током протекле деценије, док је бивши председник Александар Вучић месецима састављао нове владе, држава је настављала да ради, а плате и пензије су и тада исплаћиване несмањено. Буџет за ову годину је, по оцени Фискалног савета, одржив. Не говоримо у име студената, али све што смо видели у њиховом понашању потврђује да је њихов став о поштовању закона и уговора искрен. Уз стручност које у државној управи још увек има, то је довољно да се обезбеди стабилност.

Свака промена власти носи неизвесност. Али алтернатива, наставак постојећег модела уз даље урушавање институција и продубљивање корупције, уништава здраво ткиво српске привреде и друштва. Студентски план нуди прилику за другачији развој: праведнији, са јачом домаћом привредом и институцијама које раде за све грађане.