Pobeda Studentske liste je nova ekonomska prilika, a ne razlog za strah

Mi, ekonomisti koji potpisujemo ovaj tekst, oglašavamo se pred izbore 25. oktobra da jasno poručimo vlasti: ako Studentska lista pobedi, primopredaja vlasti mora biti odgovorna; a građanima: u tom slučaju posle pobede Studentske liste nema razloga da se očekuju ekonomski potresi i nestabilnost. Pravi rizik za Srbiju je nastavak potrošenog ekonomskog modela koji postaje sve štetniji.

Taj model se oslanja na privilegije za strane investitore koji dolaze zbog jeftine radne snage ili resursa i na velika državna ulaganja u beton i cigle. K tome, ulaganja se rade netransparentno, posebnim zakonima, međudržavnim sporazumima i ugovorima bez pravog tendera. Glavne poslove dobijaju firme koje dolaze uz netransparentne zajmove ili su bliske vlasti, a naši ljudi su tek izvršioci na dnu lanca, uz male plate. To „vrti novac“, ali ne razvija domaću privredu: ona ne stiče sposobnost da makar u budućnosti takve poslove i sama prodaje svetu. Znači: država se zadužuje da plati preskupe projekte, a ne gradi kapacitet iz kojeg bi se taj dug vraćao. Korupcija tu nije samo nepravedna, već je i veliko opterećenje za privredu i prepreka za razvoj.

Istovremeno, model razgrađuje ono bez čega dalji razvoj nije moguć: institucije. Razvojna država mora imati jake institucije, sa autonomijom da rade svoj posao i jasnom odgovornošću za rezultate. Kod nas se odluke sve češće donose mimo njih i struke, a novi mandat ove vlasti ubrzao bi ovo razgrađivanje. Ovaj model nudi kratkoročni rast, a plaća ga nepravdom i dugoročnom održivošću. Posledice dolaze postepeno i zaobilazno: mladi, a posebno najobrazovaniji, odlaze iz zemlje, a privreda se sabija u dva-tri velika grada dok se ostatak Srbije prazni.

Studentski plan tačno prepoznaje gde razvojni model mora da se promeni: veći oslonac na domaću privredu i preduzetnike, znanje i inovacije, poljoprivreda, ravnomerniji razvoj zemlje i zaštita zemljišta i vode kao nacionalnog dobra. To su promene koje se ne postižu jednim budžetom, već godinama.

Razumemo da se građani plaše, jer su doživeli devedesete. Ali vlast ih danas zastrašuje pričom o evru od 200 dinara i o platama i penzijama koje će biti smanjene ili neće biti isplaćene. To su pitanja kratkoročne makroekonomske politike, kursa, inflacije i budžeta: održavanje makroekonomske stabilnosti su i Srbija i svet od tada jako dobro naučili. Studentska lista nigde ne najavljuje promenu te politike. Problem ovog modela nije današnja stabilnost, nego sutrašnji razvoj: hoće li sve više ljudi sve bolje da živi? I to pošteno.

Svaki građanin vidi da hrana i roba u prodavnicama koštaju gotovo kao u Evropi, iako su primanja znatno niža. Takav realni kurs popravlja se rastom produktivnosti, koji podiže plate, i boljom strukturom privrede, upravo onim dugoročnim promenama o kojima govore i studenti, a koje ova vlast nije u stanju da sprovede. Zato niko ozbiljan, a svakako ne ekonomisti sa Studentske liste, ne bi išao na obaranje dinara. Devalvacija bi donela samo inflaciju i pojela plate i štednju.

Neosnovane su i priče o smanjenju ili neisplaćivanju plata i penzija. Država je tanker, a ne gliser: vlada određuje pravac, ali brod drže u pokretu ljudi u upravi i javnim službama. Tokom protekle decenije, dok je bivši predsednik Aleksandar Vučić mesecima sastavljao nove vlade, država je nastavljala da radi, a plate i penzije su i tada isplaćivane nesmanjeno. Budžet za ovu godinu je, po oceni Fiskalnog saveta, održiv. Ne govorimo u ime studenata, ali sve što smo videli u njihovom ponašanju potvrđuje da je njihov stav o poštovanju zakona i ugovora iskren. Uz stručnost koje u državnoj upravi još uvek ima, to je dovoljno da se obezbedi stabilnost.

Svaka promena vlasti nosi neizvesnost. Ali alternativa, nastavak postojećeg modela uz dalje urušavanje institucija i produbljivanje korupcije, uništava zdravo tkivo srpske privrede i društva. Studentski plan nudi priliku za drugačiji razvoj: pravedniji, sa jačom domaćom privredom i institucijama koje rade za sve građane.